Četvrtak, Jul 17, 2014
Zivot
Prolaze godine. Slike i secanja bivaju slabi pred snagom iluzije koja je okovala dusu. Jednostavno prolazi vreme a svaki cilj koce lenjost i strahovi. Cujem muziku oko svoje zgrade, razgovaram sa majkom, cesto citam, u zadnje vreme redje pisem. Zivim u provinciji srbije, u provinciji vojvodine. Majka mi je jedini prijatelj ali me ne razume. Snazne ali varljive ovogodisnje julske vrucine ne doticu moj duh, naviknut na svoj komfor i obuzet mislima o promeni tog komfora. Svojim gradom se retko krecem, retko izlazim. Trazim posao, nemam prijatelja. Ravnodusan sam prema komsijama. Ne volim svoj grad. Zadnjih cetrnaest godina me za njega veze veoma malo lepih stvari. Istopise se zlatne godine u inerciji strukture moje sopstvene duse. Nemam omiljena mesta u svome gradu. Kao neki kutak pored reke i sl. Ne. Zivim u vestackom miru, u vestackoj iluziji, u jalovim mislima, jalovoj veri... Volim da odem u biblioteku, da uzmem neku knjigu koju ne razumem, drzim je neko vreme u kuci, procitam njen manji deo i vratim je. Ne vidim smisao toga sto sam procitao ili delimicno procitao tolike knjige. Nisam zreo, nisam zao, nisam produhovljen, nisam ni zadovoljan ni nezadovoljan sobom. Jednostavno, izgubljen sam negde duboko u mracnoj sumi ali nisam nesto depresivan, cesto ni tuzan, navikao sam da ne gledam sunce osim sto se ponekad kroz krosnju probije neki zracak svetlosti, hranim se tom svetloscu, kao neka poluzivotinja. Osetim u blizini miris reke, mastam o lepoti prirode i stvarnosti izvan sume ali je za mene prava stvarnost nesto sto gledam kao cudo, dok mi je moj zivot prava stvarnost.
Kada covek krece da se priblizava sebi nailazi na prepreke. Te prepreke su uvek u nekom obliku straha. Strah se odrazava na telo. Srce lupa. Srce lupa kada zamirisu alasi hedonisti u obliznjoj reci. Javlja se i strah od smrti. Shvatio sam da svaki strah ima koren u strahu od smrti, hrabroscu mozemo pobediti svaku prepreku. Nisam pesimista. Stvarnost ne dozivljavam kao nesto sto je lose samo po sebi. Samo trebam da slomim neke p[repreke pa cu i ja biti srecan.
